Page 8 - Knjiga
P. 8

на  грешке  и  заблуде  наших  предака  како  их  нове  генерације
               не  би  поновиле.  Зато  је  потребно      стално  истраживати    и
               проучавати  нашу  прошлост, јер ако не знамо ко смо, не можемо
               знати  ни  шта  желимо  и  можемо  бити.  Смисао  живота  се  губи
               ако нисмо у стању препознати нашу будућност. Само онај  човјек
               који зна   када треба застати, осврнути се, а затим поново кренути
               напријед  ,  познаје  умјетност  живљења.  Та  умјетност  живљења.
               у  све  динамичнијем  свијету   заиста  је  нужна    сваком  појединцу
               уколико жели и минимум среће себи и својој породици.
                                    Вијековима  без  краја  и  прекида,  уз  свјетлуцање
               ватре огњишта, слушали смо приче о судбини и животу предака.
               Наравно,  у  зависности  од    вјештине  приповједача,  начини  и
               облици  приче  су  се  мијењали,  али  је  потреба  за  причом  увијек
               остајала.  Догађаји  из  прошлости  породице  Буха  временом
               су блиједили, па чак и заборављани. Једна стара пословица каже:
               „Оно  што  није  записано,  није  се  ни  догодило“.  Све  донедавно,
               наши  преци  су  били  неписмени,  али  то  их  није  омело  да  своју
               историју    умјесто  мастилом,  записују  крвљу  и  знојем  на  тврдом
               херцеговачком  камену.  Те  своје  записе  овјеравали  су  својим
               животима,  својим  гробовима  расутим  широм  српских  земаља,
               на  свим  оним  мјестима  гдје  се  бранила  слобода  и  част  српског
               народа, без обзира да ли је непријатељ био испред или око њега.
               Нажалост, у савременим условима живота и информисања, овакви
               записи  су  све мање читљиви за широке народне масе, па због тога
               почињу  „блиједити“.  Оно  што  не  блиједи  и  не  заборавља  се,  оно
               што  је  трајно  и  сигурно,  јесте  очувани  запис  или  објављена  и
               умножена књига. Такав запис се „ни сабљом не одсијече“, а уколико
               је  још  илустрован,  он  постаје  драгоцјен  и  лако  читљив  и  оним
               „стручно“  недовољно  писменим.  „Књига  се  све  више  гледа,  а
               илустрација „чита“ јер је она и најближа истини“.

                                   Имајући  све  то  у  виду,  аутор  ових    редака  ухватио
               се  у  коштац    са  временским  раздобљем  од  осам  вијекова
               испуњених друштвеним и цивилизацијским промјенама. Свјестан
               свих    врста  могућих  ризика,  са  овом  првом  малом  искром  ,
               покушава  бацити  трачак  свјетлости  на  још  увијек  недовољно
               истражену  прошлост  породице  Буха.  Ова  књига  није  завршена.
               У  некој    сљедећој  књизи  прилога  за  монографију,  требало  би
               прикупити  и  обрадити  што  више  конкретних  биографских
               података о свим оним Бухама који су као научници, политичари,
               ратници,  умјетници,  спортисти  или  обични  земљорадници  и
               сточари,  у  позитивном  или  негативном  смислу,  допринијели


                                                                                            7
   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13