Page 6 - Knjiga

На голом кршу источне Херцеговине рођене су многе
генерације породице Буха. На том кршу многи од нас су по први
пут угледали свијет, лице свога оца и браће, доживјели пажњу
и љубав мајке и сестре, пустили први осмијех и сузу радости или
туге, живљења и страдања, доживјели своју прву љубав... Ми смо
тренутно једина веза између наших предака и будућих генерација
и наша света дужност је да ту везу не само очувамо, него и што
више ојачамо. Ради тога многи од нас упорно његују своја осјећања
за родни крај и породицу као поуздане тачке ослонца у све
динамичнијем и нестабилнијем свијету живота и стварања. Свима
нама се неминовно догоди да, након што пређемо извјесне
етапе животног пута кроз властиту и неизвјесну судбину живота и
стварања, дође и онај тренутак када се нужно запитамо јесмо ли
урадили нешто значајно; хоћемо ли будућим генерацијама.
оставти у насљеђе нешто вриједно; да ли смо, као изданак дебелог
генеалошког стабла породице БУХА, довољно оплемењени
његовим вриједностима или макар сачували тајну и неизрециву
везу између будућих генерација и завичаја наших отаца и
праотаца. Укратко, ко смо ми? Наравно, ова питања властитог,
породичног и колективног идентитета , питања су која сваки
појединац поставља сам себи у одређеном периоду свога
живота. Идентитет појединца је спој старог и новог, дубоког и
површног искуства. Он се непрестано развија и мијења. Временски
гледано, континуитет идентитета појединца темељи се на
континуитету идентитета породице у ужем и ширем смислу. Оно
што је навика у животу појединца, то је традиција у животу
породице и народа уопште. Та традиција снагом „прошлог” утиче
на обликовање мишљења и понашања појединца у садашњости
и будућности. Наши стари би рекли: „Ко затвара очи на прошлост,
слијеп је и на будућност.“

Тражење података о историји, социологији, етнологији,
економији и генеалогији породице може бити опсесија,

5