Page 16 - Knjiga
P. 16

Изван породичног круга ријетко су спомињани,  а врло  лако  су
               заборављани.  Живјели су, дакле,  у она времена када се мало или
               готово ништа није биљежило, а много тога заборављало. Они  нису
               ушли у стара документа  средњег вијека,  о њима нема архивских
               података и забиљешки и  уколико нису  „имали  потребу да сиђу у
               Дубровник, послом или неким другим поводом, својом  вољом или
               административном присилом, остали су у  историјској анонимности
               и тами вијекова историјског заборава” (проф. Новак Мандић Студо,
               ”Српске породице војводства Св.Саве”, Гацко, 2000).  Њихов живот
               научници  нису  проучавали,  о  њима  нису  писана  и  превођена
               научна  дјела.  Будући  да  су  се  претежно  бавили  сточарством
               (дефинисани као власи, сточари   који  идући за стоком   мијењају
               мјесто боравка) у историју су увођени  углавном бројчано,  али не и
               племенски  или  породично.  Имајући  све  ово  у  виду,  намећу  се
               питања.  Гдје пронаћи податке о њима ? Како проучити породичну
               историју, или пак одређене историјске епохе,   етапе у породичном
               животу ?
                                   Ако  желимо  доћи    до  каквог-таквог    одговора  на
               постављена  питања,  нужно  је    поћи  од  усменог    породичног
               памћења,  тј. од  многобројних легенди.  Ипак, разматрању  легенди
               треба приступити  крајње  опрезно. Оне, углавном, потврђују    да
               се нешто заиста и догодило, али не и прецизно како  се  то догодило.
               Склоност  ка  уљепшавању,  истицању  вриједног  и  заборављању
               ружног, као и говорничка вјештина  приповједача , доприносе томе
               да  се  слика  о  неком  догађају  значајно  искривљује.  Дакле,  у
               потврђивању  или  одбацивању  одређене    легенде,  нужно  је
               проучити  историјске  услове  и  догађаје    из  периода   у  којима    се
               предмет  легенде  заиста  и  догодио  ,    као  и    све  оне  документе  у
               којима можемо наћи податке у вези с тим догађајем. То су, прије
               свега, разне порезне,  матичне,    судске, вјерске , војне  и др. сличне
               књиге и евиденције,  али  и  разна писма  и записи на обичним   и
               сакралним  објектима , некрополама,  споменицима  и  сл.
                                   Полазећи  од  географског  положаја  Херцеговине  и
               њених    политичких,  трговачких  и  других  веза  са  Дубровачком
               републиком,  у проучавању породичне историје нужно је поћи од
               Дубровачког  архива.  Ради  лакшег  сналажења  међу  судским  и
               другим  документима  Дубровачког  архива,  у  наредних  неколико
               редова, за оне који се по први пут упуштају у његово истраживање,
               ево неколико важних података о његовој организацији. Дубровачка
               република почиње званично вођење канцеларијских књига тек од
               1257. године.  У тим документима се може наћи нешто података и


                                                                                           15
   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21