Page 10 - Knjiga
P. 10

Други о нашем народу



                                     Ко су били наши преци? Какве поруке и савјете шаљу
               будућим генерацијама?Рецимо одмах да наша породица , породица
               БУХА  ,  није  племићка.  Припадамо  скупини    јужнословенских
               народа,  неолитског    генетског  типа.  Мада  смо  претежно
               православне  вјероисповијести,  дио  наших  предака  је  на  свом
               животном  путу  сусрео  и  попримио  католичку  и  исламску
               вјероисповијест.  Наши  преци  су  били,  или  су  још  увијек
               земљорадници  ,  сточари,  дакле  једноставни,  поштени,  али
               углавном  и  сиромашни  људи,  настањени    у  сиромашним
               географским    предјелима  Херцеговине  (18  E,  43  N,  1259  м
               надморске висине), на голети која подсјећа на згужвани станиол,
               голети на којој је све непокретно, а ипак, ништа не остаје на свом
               мјесту. У неблагородним условима и обиљежјима, ти ствараоци и
               орачи      посне  земље,  навикнути  на  немаштину,  скромност  и
               умјереност у прохтјевима, имали су огромну горштачку енергију  и
               издржљивост која је граничила с крајношћу.  Били су  отпорнији и
               тврђи од брда у којима су се рађали,  живјели и за која су умирали.
               Храбро су се супротстављали животним потешкоћама, иако је била
               права  умјетност  у  тим  условима  издржати  тако  горак  живот.  А
               живот на овом херцеговачком камену био је исконска казна. Овдје
               се вијековима хљеб узимао као лијек, а воде је увијек било мање
               него  суза.  Унаточ  свему,  непрекидно    су      стварали      и    тако
               остављали  убједљиве  доказе  о свом постојању. Имали су урођену
               њежност, честитост и ону фину осјећајност српског народа, народа
               који је и у моментима најокрутније борбе, када је стајао непомично
               на крвавом мегдану, умио сачувати топло срце за све оно што му је
               свето и узвишено. Ни поглед на ријеке крви, којима је вијековима
               газио,  није  скаменио    чојство  наших  предака  нити  их  учинио
               дивљацима , само зато јер им је душу, изнад бурне, очајне и хладне
               стварности, уздизало танано гудало гуслара  који бијаше и једини
               тјешитељ, једини сјетоватељ, гуслара, који као дијете свог народа и
               није могао  да  једнако не осјећа и мисли као и његов народ. Сивило
               крајолика који прераста у зелену оазу,  и жене у црнини симбол су
               постојања  и опстанка   наших   предака  на  овим  просторима.  А
               опстајали  су  само  зато  јер  су  се  рађали  са  неограниченим
               способностима,  амбицијама,  маштом  и  упорношћу  достојном
               највећег  поштовања.  Овакав  људски  материјал  веома  често  је
               испитиван  под  притиском  ратова  када  је  близина  смрти  била
               погодна  средина  и  средство  за  рађање  и  одбрану  вјере,  те

                                                                                            9
   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15